Završava se Tucindan, ulazimo u Badnji dan, spremamo za badnje veče i unošenje „modernizovanog“ badnjaka. Noćas, nešto iza tri, budi me Milutin, bunovan, usplahiren:
- Tata, tata, tataaa!
- Molim sine?
- Znaš šta sam sanjao? (sam nastavlja) Sanjao sam neko morsko čudovište koje liči na foku! (što vole „Happy feet“ o.a.)
- Jel’ „plavoguzu foku“?
- ?!?
- Jel’ ti hladno?
- Neee … uuuuuhhhhaaaahhhhh …
- Spavaj onda!
- Aahhhhaaaa …
Nadam se da juče niste zaboravili na običaj kako se na Tucindan deca ne tuku pa bili verni, sujeverni, skeptični il’ pragmatični. Danas, na Badnji dan posvetite se svojoj porodici. Bili verni, sujeverni, skeptični ili pragmatični unesite uveče badnjak u stan ili kuću, kokodačite i pijučite, pobacajte orahe po ćoškovima, stavite koji svežanj slame na sto, počastite se posnom trpezom, suvim i svežim voćem … Nemojte mariti o paganskoj simbolici i hrišćanskoj „zloupotrebi“ staroslovenskih običaja, zanemarite politizaciju društva i crkve, zaboravite bar na tren svoje svakodnevne muke, budite uljudni i dobri – Badnji dan i Božić porodični su praznici (ne slave se k’o „Srpkova slava“ u kafani o.a.).
© Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora
